О књизи: 1975 / Од десетина милиона људи у фашистичким затворима и логорима смрти, мало је њих преживело. Испоставило се да сам ја један од њих. Када сам први пут ушао у концентрациони логор, заклео сам се себи: да ћу преживети! Преживети да причаш људима о монструозним зверствима фашизма. Ова књига је рођена у болу, писана је крвљу мог срца. Тражио сам немилосрдне речи оштре као жилет и нисам их нашао. Поцепао сам оно што сам написао и почео изнова. Писао сам целе ноћи, а ујутру, заборавивши на доручак, отрчао сам на посао. Пожурио сам кући с посла, сео за сто и писао, писао... То је био мој ненаплативи дуг према мртвима... У мојој причи нема измишљених догађаја, нема измишљених имена, иако можда ово о чему говорим може изгледа невероватно. Али све се ово догодило! Пепео измучених куца ми на срце. То вас обавезује да пишете истину, и то само истину. Стрељан сам 28. јуна 1943. у један ујутру у подруму затвора Гестапоа у Кракову. Преузимам реч после егзекуције...